OURS.RS ONLINE PRODAVNICA

Šta treba da znate o rakiji

Rakija ne treba da bude ledena, već samo ohlađena na podrumskoj temperaturi (oko 12 ºC). Reč rakija je arapskog porekla, potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj.
Što za Balkan znači rakija to je za engleza džin, za nemca šnapsa, a za ruse votka.
Reč rakija al-rak je arapskog porekla i u slobodnom prevodu znači znoj. Mada, rakiju još nazivaju i vatrenom vodom.
U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku i postaje nacionalnlno piće. Rakija se danas proizvodi u mnogim zemljama širom sveta. Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima % vol. što označava broj litara čistog etanola koji se nalazi u 100l alkoholnog pića.
Bez obzira o kojoj rakiji je reč, svaka pronađe svog konzumenta.
Zato je bitno napomenuti da postoje dve vrste rakija, a to su:
     1. Obična (meka), dobija se posle prve destilacije i sadrži manji procenat alkohola.
     2. Prepečenica (ljuta), dobija se destilacijom meke ili obične rakije. Ima više stepeni ili gradi.
Ukoliko destilišete i dalje rakiju, dobićete proizvod koja sadrži čak i 45 % alkohola.
Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje sadrže šećer, iz kojeg u toku procesa fermentacije može nastati alkohol.
U zavisnosti od sirovina od kojih se proizvodi rakiije se dele na:
     1. Rakije od voća
     2. Rakije od grožđa,
     3. Rakije od šumskih plodova,
     4. Rakije od žitarica,
     5. Rakije od ostalih poljoprivrednih sirovina
Rakije od voća:
     1. Rakije od koštičavog voća: šljive - šljivovica, kajsije- kajsijevača, breskve, višnje-višljevača, trešnje.
     2. Rakije od jabučastog voća: jabuke - jabukovača, kruške-viljamovka, dunje- dunjovača
     3. Rakije od jagodastog voća: jagode, maline, kupine, ribizle, ogrozda, borovnice, itd.
     4. Rakije od bobičastog voća: maginja i dr.

Šta treba da znate o vinu

Krenućemo od osnovne kategorizacije vina i osnovne poznavanja samih vina. Vina imaju svoju osnovnu kategorizaciju i dele se u 6 osnovnih grupa:
     1. Crvena vina (Crna vina)
     2. Bela vina
     3. Roze vina
     4. Slatka vina (ili kako ih neki zovu desertna)
     5. Penušava vina
     6. Oranž vina
Sledeća po redu jeste kategorizacija po kvalitetu samog vina. Da se razumemo kada kažemo po kvalitetu istovremeno kažemo i po ceni. Tako u ovoj kategorizaciji imamo:
     1. Rinfuzna vina
     2. Stona vina i stona vina sa oznakom kontrolisanog porekla
     3. Kvalitetna vina i kvalitetna sa oznakom kontrolisanog porekla
     4. Vrhunska vina sa oznakom kontrolisanog porekla
     5. Predikatna vina
     6. Arhivska vina
     7. Penušava vina
I tako u ovom odeljku završavamo sa dve osnovne podele. Pa idemo dalje…
Vinska priča je u neprestanoj transformaciji. Sve sada napisano je tačno samo sada, a već drugog dana može biti netačno. Isto je kao i sa potragom za omiljenim vinom, danas je to jedno, a već sutra je to drugo vino. Svakom vinu možete naći manu, ali isto tako i vrlinu, a naš savet je da uvek tražite vrline, jer vino nije nikad isto, a ako jeste – e tu nešto ne valja.
Vino je priča u tečnom stanju, nadjite u ovoj priči istinu koja će vas držati pozitivnim i optimističnim!